Preuzmi vesti o najaktuelnijim temama iz minuta u minut sa NewsHub-om. Instaliraj odmah.

DAN "D" ZA ŠPANIJU Katalonci danas ulaze u skupštinu i odlučuju: IDEMO ILI OSTAJEMO!

10.10.2017. 06.26
3 0
DAN "D" ZA ŠPANIJU Katalonci danas ulaze u skupštinu i odlučuju: IDEMO ILI OSTAJEMO!

Pudždemon, lider secesionističkog pokreta, obavezao se da će izgurati deklaraciju o nezavisnosti Katalonije nakon nelegalnog referenduma održanog 1. oktobra, koji zvanični Madrid i ostatak Evrope ne priznaju.

Obračun centralne vlade u Madridu i regionalnih vlasti u Barseloni gurnuo je Španiju u najozbiljniju političku krizu u protekle četiri decenije, otkad je zemlja dobila demokratsku vlast.

Španski premijer Marijano Rahoj u subotu je izjavio da će "iskoristiti sva sredstva u okvirima zakona kako bi zaustavio donošenje bilo kakve deklaracije o nezavisnosti Katalonije", uključujući i tzv. "nuklearnu opciju" koja do sada nikada nije korišćena, a podrazumeva ukidanje katalonske autonomije.

- Sprečićemo proglašenje bilo kakve nezavisnosti. To se neće dogoditi. Najidealniji scenario bio bi kada za to ne bismo morali da posežemo za drastičnim rešenjima, ali sve je moguće - rekao je Rahoj u intervjuu za list "El Pais".

Sednica regionalnog parlamenta biće održana danas u 18 sati, a na njoj će Pudždemon informisati poslanike o "trenutnoj političkoj situaciji".

Upravo ovo obraćanje ocenjeno je kao prelomni trenutak u dosad možda i najozbiljnijoj borbi Katalonaca za naezavisnost, bar što se novije istorije tiče. Mnogi veruju da će Pudždemon taj trenutak iskoristiti da objavi rezultate referenduma i "zvanično" proglasi nezavisnost.

Međutim, Pudždemonovo obraćanje, kao uostalom i sve peripetije oko referenduma, otkrile su ne samo duboke podele između Madrida i Barselone, već ujedno i unutar same Katalonije. Najbolji primer za to su protesti protiv otcepljenja koji su održani u nedelju na ulicama Barselone, čime su građani Barselone pokazali da postoji i druga strana njihovog grada i regije, ona koja želi da ostane u okviru Španije.

I upravo taj protest može biti znak da eventualno otcepljenje neće biti dobro primljeno kod bar polovine stanovnika Barselone. Ako pak predsednik Katalonije ne odustane od svoje namere, niko ne može da isključi opciju građanskog rata.

Katalonija je jedna od najbogatijih i najproduktivnijih regiona u Španiji, što su prednosti koji su joj i omogućili najveći mogući stepen autonomije u odnosu na ostale španske regije. Katalonci, bar onaj deo koji se zalaže za nezavisnost, smatra da se ostatak Španije šlepa uz njih i nepravedno uzima deo njihovih velikih prihoda. Međutim, isto tako ostali regioni smatraju da je Katalonija nepravedno povlašćena u odnosu na druge regione.

Pred referendum su kao tri kamena spoticanja između Madrida i Barselone navedeni jezik, status katalonije kao nacije i fiskalna politika. međutim, imajući u vidu da su prva dva pitanja praktično rešena - Katalonci svoj jezik koriste u institucijama, školama, medijima... a katalonska zastava i himna zastupljene su praktično svuda u pokrajini - sve se svodi na fiskalnu politiku, odnosno pitanje para.

Madrid svakako ne želi da dozvoli Kataloniji da stekne još veću fiskalnu autonomiju, jer bi to značilo i automatsku pobunu ostalih regiona, koji ionako nisu nimalo zadovoljni statusom koji Katalonci već uživaju.

Ukoliko Katalonija proglasi nezavisnost i počne sa procesom secesije, to će izazvati ogromne posledice kako za Španiju, tako i za Evropsku uniju.

Katalonija zauzima površinu od 32.114 kilometara kvadratnih, ili svega 6,3 odsto teritorije Španije. Međutim, njena važnost je sve samo ne proporcionalna veličini.

Sa 7,45 miliona stanovnika, region Katalonije čini 16% španske populacije. Ekonomija ove regije, koja je vredna čak 215,6 milijardi evra, što je više od većine zemalja evrozone, čini više od 20 odsto španskog BDP-a, dok katalonski izvoz, vredan 62,5 milijarde evra predstavlja više od 25% ukupnog izvoza cele Španije. Sa oko 37 milijardi evra, investicije u Kataloniji čine više od četvrtine svih investicija u Španiji.

Na stolu je daleko više od pukog gubitka novca. Zvanični Madrid ima još "17 potencijalnih Katalonija" u zemlji (17 regiona sa varirajućim stepenom autonomije), a gubitak jedne regije lako bi mogao da oživi uspavane separatističke pokrete i pokrene domino-efekat.

Za Katalonce loše vesti stižu iz Brisela, koji poručuje da ne podržava referendum. Štaviše, EU je naglasila da bi, čak i u slučaju otcepljenja, Katalonija ostala van Evropske unije.

To je problem za Katalonce, s obzirom da gotovo 100 odsto onih koji se zalažu za otcepljenje žele to isključivo ukoliko bi nezavisna Katalonija ostala članica EU, jer bi to značilo da bi region i dalje uživao privilegije slobodne trgovine unutar EU. Međutim, nakon objave iz Brisela, postalo je jasno da će Katalonija te privilegije uživati jedino kao deo Španije. U suprotnom, cene izvoza robe iz Katalonije u EU, mahom voća i povrća, značajno bi porasle.

Katalonija bi se na taj način pridružila veoma maloj grupi zemalja koje nisu članice Svetske trgovinske organizacije, što bi značilo da bi se susrela za ogromnim poteškoćama.

Neprofitabilan izvoz doveo bi do zatvaranja radnih mesta i pada BDP-a za najmanje 30 procenata. Štaviše, region bi na svoja pleća preuzeo petinu ukupnog duga Španije, koji iznosi neverovatnih bilion evra, što bi značilo da Katalonci moraju da plate 200 milijardi.

Такође, прочитајте: ISKORISTITE DAN Još danas toplo, u nedelju uveče stiže zahlađenje

Извор: blic.rs

Учешће у друштвеним мрежама:

Коментари - 0