Da li je njega ubio GM kukuruz?

03.12.2013. 20.27

13 0

Da li je njega ubio GM kukuruz?

Američki časopis "Hrana i hemijska toksikologija" (Food and Chemical Toxicology) povukao je studiju, objavljenu u septembru 2012, u kojoj se tvrdilo da genetski modifikovan (GM) kukuruz izaziva rak, piše britanski magazin "Ekonomist" (The Economist).

U članku u "Ekonomistu" se ocenjuje da bi bilo previše reći da je time dokazano da je GM hrana bezbedna po zdravlje, ali nijedna druga studija do sada nije pronašla znatnije zdravstvene rizike po sisare, kao rezultat konzumacije GM proizvoda.

Sporni članak napisao je Žil-Erik Seralini sa kolegama sa Univerziteta iz Kana na severu Francuske. U njemu se opisuje šta se dešava pacovima hranjenim GM kukuruzom šifre NK103, koji je otporan na herbicid Raundap (Roundup).

Taj kukuruz je genetski modifikovala američka firma za botanička istraživanja Monsanto. Rezultat je bio - otporan kukuruz i uništene sve štetočine.

U eksperimentu doktora Seralinija, pacovi hranjeni tim kukuruzom imali su veću verovatnoću da razviju tumore od onih koji ga nisu uzimali. Posebno su bile pogođene ženke pacova, a njihova stopa smrtnosti bila je dva ili tri puta veća nego kod mužjaka u kontrolnoj grupi.

Članak je imao eksplozivno dejstvo.

Francuski premijer je naveo da će, ako se ti rezultati potvrde, njegova vlada izvršiti pritisak da se širom Evrope zabrani NK103 kukuruz. Rusija je obustavila uvoz kukuruza. Kenija je zabranila sve vrste GM žitarica.

Članak je izašao dva meseca pre referenduma u Kaliforniji na kojem je traženo da sva GM hrana bude obeležena. On je svakako uticao na glasanje, navodi "Ekonomist", iako nije usvojen zahtev predlagača.

U članku u "Ekonomistu" se dodaje da je uticaj studije bio još jači zato što su njeni rezultati bili u suprotnosti sa prethodnim studijama.

Istraživanje japanskog Sekretarijata za ekološko zdravlje i toksikologiju iz 2007. utvrdilo je da "nema vidljivih štetnih efekata na pacove" od NK103 kukuruza i Raundapa.

Ti rezultati potvrđeni su i 2010. u studiji Univerziteta za biološke nauke u Notingemu.

Seralinijev članak, međutim, izazvao je i drugu vrstu kontroverze, još pre nego što je objavljen. Naime, autori su insistirali na tome da novinari koji su dobili njegove kopije unapred ne smeju da traže nezavisne komentare o tome pre objavljivanja članka, inače će morati da plate astronomsku globu.

To je, navodi "Ekonomist", bio izuzetno neobičan i široko kritikovan zahtev, čiji je efekat bio da se osigura da se kritika nalaza iz izveštaja neke treće strane ne pojavi u prvim danim od njegovog objavljivanja, kada je ogromna pažnja javnosti bila usredsređena na njegove rezultate.

To može da objasni panične reakcije u Francuskoj, Rusiji i Keniji, dodaje "Ekonomist".

Kada su se, međutim, prve kritike pojavile, bile su neprijateljske, ocenjuje časopis. Naučnici su se žalili da u članku nije izneto dovoljno detalja o tome sa koliko GM kukuruza su pacovi hranjeni i šta su dobijale kontrolne grupe.

Autori, takođe, nisu ponudili objašnjenje na koji način GM hrana može da stvori tumore. Čak i da je GM hrana nebezbedna, i dalje je ostala nejasna njena biološka povezanost sa kancerom.

Posebna pažnja posvećena je vrsti i broju pacova korišćenih u eksperimentu. Doktor Seralini je koristio laboratorijske pacove i pratio ih tokom dve godine njihovog životnog veka. Međutim, ti pacovi u velikom broju slučajeva obolevaju od raka pred kraj života, bez obzira na vrstu ishrane.

Zbog toga, navodi "Ekonomist", nije jasno kako su tumori nastali kao rezultat hranjenja pacova GM kukuruzom, odnosno, u kojoj meri su nastali spontano.

Ti problemi su još ranije uočeni i zbog toga u naučnim vodičima piše da najmanje 65 pacova treba da bude korišćeno u svakoj grupi u studijama o kancerogenosti.

Imajući u vidu da eksperiment Seralinija nije započeo kao studija o raku, on je koristio samo 10 pacova u svakoj grupi.

Naučne institucije iz celog sveta su redom kritikovale rezultate Seralinijevog istraživanja, zbog čega je časopis "Hrana i hemijska toksikologija" na kraju i povukao sporni članak 28. novembra.

"Ekonomist", međutim, piše da je malo verovatno da je to kraj rasprave o ovom pitanju. Naučnici se oštro protive zaključku da je GM hrana štetna, ali to nije opšta pojava.

Evropska mreža naučnika za društvenu i ekološku odgovornost podržava Seralinija. Na njegovoj strani su i aktivisti za borbu protiv GM proizvoda. U avgustu je jedna grupa na Filipinima uništila eksperimentalno polje zasađeno takozvanim "zlatnim pirinčem", modifikovanim tako da sadrži beta-karoten, koji ima vitamin A, čiji nedostatak doprinosi preuranjenoj smrti miliona dece svake godine.

"Ekonomist" zaključuje da ni prognoze o velikim blagodetima po javno zdravlje u siromašnim zemljama niti nedovoljan broj dokaza u naučnim studijama o njenoj štetnosti po zdravlje ne mogu da istupe oštricu ekološke kampanje protiv sve GM hrane.

Broj obolelih od karcinoma debelog creva ubrzano se povećava i po obolevanju i smrtnosti na drugom je mestu, odmah iza tumora pluća kod muškaraca i tumora dojke kod žena, istaknuto je na manifestaciji "Kanceloroška nedelja", koja je održana u Beogradu.

Извор: b92.net

У категорију паге

Loading...