Kako rešiti problem klizišta

13.03.2015. 18.44

3 0

Oko 60 starih i novih klizišta proradila su zbog obilnih padavina prethodnih dana, pa je u 14 od 26 mesnih zajednica opštine Ljig proglašena vanredna situacija.

Zbog klizišta, nastalih usled velikih padavina u ljiškom selu Brančić, počela je evakuacija stoke i poljoprivrednih mašina.

U bajinobaštanskom kraju, uz stara, aktivirano je i sedam novih klizišta, dva u prigradskom naselju Višesava. Strahuje se za šest kuća i više saobraćajnica.

Najveće klizište i dalje je Carevac, a državni put na toj deonici je zatvoren.

Slične probleme ima i čačanski kraj. Na tom području registrovano je oko 250 klizišta a potencijalno je ugroženo desetak objekata. Ima puno starih klizišta koje pokreće svaka veća kiša. Takvo je klizište na putu ka Gornjoj Trepči.

Staro je gotovo pola veka, meštani kažu da je proradilo kada je probijen put ka banji. Dugo je mirovalo ali su ga pokrenule prošlogodišnje poplave, a situacija se pogoršala pre tri meseca kada je zemlja izbila i na lokalni put pa je saobraćaj bio otežan za autobuse.

Ovo je trenutno jedino klizište u čačanskom kraju gde ima ugroženih meštana. Zapravo na samom klizištu su kuće porodice Gojković.

Privremeno je ponovo postavljen deo zaštitnog zida i zemlja uklonjena sa puta. Problem je, kažu nadležni u gradskoj upravi, što nemaju stručne službe koje bi utvrdile pravi uzrokklizišta pa bi sanacija bila brža i efikasnija. Zbog toga su se i obratili resornim ministarstvima kako bi rešili problem.

Veliko klizište odnelo je prošle nedelje jednu traku puta u selu Caganje u dužini od oko pedesetak metara. To je na regionalnom putu Čačak-Požega. Autobusi ne saobraćaju a deca do škole pešače i po nekoliko kilometara.

Zbog ovog oštećenja puta trenutno se ne može stići do nekoliko sela na Kablar. Sanacija ovakvog klizišta biće komplikovana zbog specifičnog terena. Put je baš odnet na mestu poznatom kao Đavolja krivina. Prvi radovi na sanaciji počinju za nekoliko dana, najavljuju nadležni.

Gostujući u Dnevniku RTS-a, profesor Arhitektonskog fakulteta Milan Glišić rekao je da Srbije ima oko 17 odsto površine terotirije koja je potencijalno ugrožena klizištima.

Prema njegovim rečima, to je velika teritorija i u ovom trenutku prva stvar koju treba učiniti je skloniti ljude, opremu i kasnije kada prođu velike kiše i kada se povuče voda treba pristupiti saniranju klizišta.

U ovom trenutku samo saniranje je palijativna metoda da bi se provremeno neka saobraćajnica obezbedila, kaže Glišić.

"Ono što je suština je da zemlja treba da ima jedan kontinuitet u analizi mogućih klizišta od prostornih i urbanističkih planova, gde ljudski faktor ne sme da dovede do toga. Treba da se regulišu vodotokovi, podzemne vode, da se ne zasecaju padine kada se grade putevi i na taj način da se umanji efekat mogućih klizišta", rekao je Glišić.

Potrebno je voditi računa, kako kaže, da je zapravo najbolje praktično ne graditi nove objekte na potencijalnim klizištima.

Govoreći o kadrovima, Glišić kaže da Srbija ima dovoljno stručnog kadra za rešavanje problema, počevši od Univerziteta, Rudarsko-geološkog fakulteta, Građevinskog, Arhitektonskog kao i Komoru sa 26.500 inženjera raznih struka.

Glišić ističe da je problem u organizaciji jer je potrebno organizovano decenijama raditi na analizi mogućih hazarda koji mogu da pogode Srbiju i da i da se to vremenom pokušava da sanira na određeni način - od planiranja, urbanizma do izvođenja radova na tim terenima.

Dugoročne mere su da se ne gradi na terenima koji su podložni klizanju a to praktično iziskuje određena ulaganja da se objekti grade na drugim lokacijama, ali, kako ističe Glišić, to se radi decenijama, a ne kada se nešto desi.

Prema njegovim rečima, ljudski faktor je dosta uticajan faktor kada su u pitanju zasecanje padina ili nekontrolisano vođenje voda. Klizišta mogu da se aktiviraju i, kako kaže, tokom jakih zemljotresa.

"Neplaniranim iskopavanjem šljunka iz reka vi u stvari pomerate onu nožicu dole koja drži tu zemlju da ne krene", objasnio je Glišić.

Извор: rts.rs

У категорију паге

Loading...